Designed by Rignác

РИМОКАТОЛИЧКА ЖУПСКА ЦРКВА СВЕТИ ФРАЊО У КИКИНДИ

 Изградњу цркве у Кикинди обећао је цар Фрањо I ондашњем жупнику Фејеш Корнелу, када је 1808. године посетио Кикинду. Краљевска инвестиција омогућила је још исте године почетак изградње ове цркве и након четири године завршена је 5. јуна 1812. године, а посвећена је у част Светог Фрање Асишког. Саму цркву је са одобрењем и у име бискупа чанадског благословио декан и жупник Имре Буковић. Свод у цркви својим обрисима подсећа нас на прогонства римске цркве и на живот у катакомбама. Лепа је и велика, има сакристију, изнад је ораторијум, има хор, четири олтара, проповедаоницу и крстионицу. Торањ је висок 43 метара и лепо је украшен.

 IMG_1320822647.jpg - 46.17 kb

Године 1820. су верници Кикинде из Будимпеште наручили 4 звона, од којих је тежина једног звона износила 1303, другог 734, трећег 422, а четвртог 104 фунти. Обред посвећења звона обавио је чанадски бискуп Ладислав Кесеги, 6. маја 1820. године. Од 1834. године имамо велики сат у торњу, којег су набавили цивилне власти и бринули су се о његовом одржавању. Главни декан др Литахорски Карољ је оставио вечну успомену за собом, јер је лепим фрескама и украсима улепшао олтар, као и саму унутрашњост цркве.


На почетку 1900. године заједница католичких верника порасла је на број 8500. Црква Светог Фрање постала је премалена. Нови планови су стизали са циљем да преграде цркву, али први светски рат је све осујетио. Чак су и звона однешена за ратне циљеве, за ливење топова. После политичке промене, победивши пуно потешкоћа 1925. године су набављена четири нова звона која су постављена у хармонији ЕС дур. Старо звоно је однешено у Сајан. 

Почетком 1930-их је повишен торањ цркве и завршени су радови на обновљању цркве. Проширена је галерија хора. Ладислав Кери, академски сликар из Будимпеште, 1936. године је украсио унутрашњост цркве својим уметничким сликама. Сликао је четири фреске на плафону, на основу јеванђеља: Исусова тајна вечера, Чудесно умножење хлебова (круха), Говор на гори и Исус као приљатељ деце. 

1982. године су црква и жупни стан прикључени на градски систем даљинског грејања.

1985. године Амбросић Вељко сликар из Сомбора обновио је унутрашњост цркве.

Електрифицирање звона је извршио мајстор Миклош Тамаш Ђуриш. 1989. године је реализовано спољно реновирање цркве. 1998. године уз помоћ фабрике црепа из Кикинде, постављен је нов кров. 

Светиште: Слика Светог Фрање Асишког на главном олтару подсећа нас на времена, када су фрањевци из Трансилваније боравили на овим подручјима и окупили вернике после турске окупације. Свети Фрањо је заштитник цркве, кога славимо 4. октобра, када је и црквена слава. 

Свети aрхангел Михаило на левој страни, а Света Терезија Авилска је на десној страни олтара. У светишту су још два кипа: Срце Исусово и безгрешно срце Маријино. 

Лађа цркве: У лађи цркве има два споредна олтара са сликом Ивана Непомука и олтар Блажене дјевице Марије. У Цркви можемо наћи још кип бичеваног Исуса, и на зиду крижни пут од петнаест слика и импозантни кип Светог Јосипа. Недалеко од улаза се налазе две исповедаонице. Испод хора, код главног улаза, налази се олтар малог прашког Исуса, као и олтар са светим гробом Исуса Криста. Овде је постављен и кип Светог Антуна Падованског. 

Црква је место где човек сусреће Бога, који за њега представља савршенији духовни свет. Црква је место гђе вечно траје веза између Бога и човека, не само за појединца, него и за заједницу. Црква као заједница је Божје средство којим се формира, одгаја човек, како би могао постићи савршенство и тако пронаћи вечни живот и срећу. Многобројне Цркве, свете слике и кипови подсећају нас да човек није сам на овој планети. 

 

Ma106
Tegnap143
Összessen25369
Powered by CoalaWeb